Ilija Bašičević Bosilj (1895 – 1972)
Ilija Bašičević Bosilj je jedan od najpoznatijih slikara naive. Njegove slike su izlagane širom sveta. Bosilj prepliće ličnu dramu i intuitivno doseže jedan novi pristup kreativnosti i umetnosti uopšte, kojim će obeležiti naivno slikarstvo i postaviti mu sasvim nove standarde. Londonski časopis Raw Vision proglašava ga za jednog od pedeset klasika art brut umetnosti.
Rođen je u Šidu 1895. godine i tu je završio je četiri razreda osnovne škole. Posle Drugog svetskog rata, koji je proveo u radnom logoru u blizini Beča, vraća se u Šid i bavi se seoskim poslovima. Nakon što mu je agrarnom reformom oduzeta zemlja, preko sina Dimitrija, istoričara umetnosti, saznaje za naivno slikarstvo. Prvu sliku naslikao je 1957. godine i nije naišao na dobre reakcije, čak ni od sina, koji je istraživao naivnu umetnost, ali nije podržao Iliju u umetničkom putu.
Bašičević je koristio razna platna i tehnike, a često je slikao i na staklu, tkaninama, zidovim. Većina naivaca oslikava socijalan, pretežno seoski život i sredinu koja ih okružuje u uzvišenoj jednostavnosti, dok nas Ilija vodi i u svoj unutrašnji svet. Tamo se jedni pored drugih pojavljuju likovi iz Biblije sa likovima iz slikarevog neposrednog okruženja. Oni su najčešče oslikani jarkim bojama u životinjskim telima i uvek plutaju po površini platna. Taj nedostatak perspektive, usled njenog nepoznavanja, uvid je u jedan potpuno novi pristup unutrašnjem svetu. Slikar se potpuno izmešta iz realnosti i stvara novu dimenziju ljudskog postojanja, samo onakvu kakvu je on lično interpretira.
Nije smatrao da se bavi visokom umetnošću, već da samo ispoljava ono što oseća i što mu se ukazuje kao dinamički prizor unutrašnjih poriva. Time Bosilj pokazuje da umetnost nije forma koja iziskuje stručno obrazovanje, niti je ograničena tuđom interpretacijom i pokušajem razumevanja. Svakako, bilo je ljudi koji su uvideli vrednost u njegovom delu (ili bar u njegovoj jedinstvenosti) i priređivali mu izložbe širom sveta. Izlagao je u Tokiju, Amsterdamu, Minhenu, Njujorku, Rimu itd.
Veliki broj istoričara umetnosti pokušao je da tumači Bosiljeve motive (ptice, ključeve i zmije) da ih dovodi u vezu sa njegovim životnim iskustvom i sa kolektivnim nesvesnim koje, navodno, nešto iz njega poručuje. Ključ Bosiljevih misli se nalazi u svakom pojedinačnom osećanju pri posmatranju slika i asocijacija na jarke boje koje pozivaju u unutrašnje svetove.